Cr­noj Go­ri je po­treb­na sve­o­bu­hvat­na de­ba­ta o pi­ta­nju iz­bor­nog za­ko­no­dav­stva ka­ko bi­smo za­jed­no ra­di­li na nje­go­vom una­pre­đe­nju, sa­op­štio je u in­ter­vjuu za „Dan” funk­ci­o­ner De­mo­krat­ske par­ti­je so­ci­ja­li­sta (DPS) Ni­ko­la Ge­gaj. On je re­kao ka­ko vje­ru­je da će se rad­na skup­štin­ska gru­pa, či­je je osni­va­nje na­ja­vlje­no, ba­vi­ti svim pi­ta­nji­ma ko­ja se ti­ču iz­bo­r­nog za­ko­no­dav­stva.
– Na­red­ni par­la­men­tar­ni iz­bo­ri će bi­ti odr­ža­ni u re­dov­nom ter­mi­nu, na je­sen 2020. go­di­ne – re­kao je Ge­gaj.
●Mo­že li rad­na gru­pa za iz­bor­ne za­ko­ne da is­pu­ni cilj i da li je DPS spre­man za sve­o­bu­hva­tan di­ja­log o iz­bor­noj re­for­mi?
– Vje­ru­jem da će se rad­na gru­pa ba­vi­ti svim pi­ta­nji­ma ko­ja se ti­ču iz­bor­nog za­ko­no­dav­stva. Ne tre­ba za­bo­ra­vi­ti da je dio pi­ta­nja otvo­ren kroz pri­mjed­be po­sma­tra­ča OEBS–ODI­HR, ali i da je uoči pred­sjed­nič­kih iz­bo­ra on i ri­je­šen.
Rad­na gru­pa je bi­la ve­o­ma tran­spa­rent­na. Da­kle, ono što ja znam je da su u ovaj pro­ces bi­li uklju­če­ni svi re­le­vant­ni su­bjek­ti ve­za­no za iz­bor­no za­ko­no­dav­stvo. Po­ziv je bio upu­ćen svi­ma, ali je opo­zi­ci­ja od­bi­la uče­šće. Po­se­ban kva­li­tet u ra­du rad­ne gru­pe da­le su ne­vla­di­ne or­ga­ni­za­ci­je ko­je se ba­ve ovom pro­ble­ma­ti­kom kroz svo­je pred­lo­ge i su­ge­sti­je.
Mi­slim da je u Cr­noj Go­ri po­treb­na sve­o­bu­hvat­na de­ba­ta o pi­ta­nju iz­bor­nog za­ko­no­dav­stva ka­ko bi­smo za­jed­no ra­di­li na nje­go­vom una­pre­đe­nju.
●Ima li raz­lo­ga da pri­je­vre­me­ni par­la­men­tar­ni iz­bo­ri bu­du odr­ža­ni na­red­ne go­di­ne?
– Ne po­sto­ji ni­je­dan raz­log da do­đe do van­red­nih par­la­men­tar­nih iz­bo­ra na­red­ne go­di­ne. Na­red­ni par­la­men­tar­ni iz­bo­ri će bi­ti odr­ža­ni u re­dov­nom ter­mi­nu, na je­sen 2020. go­di­ne. Uosta­lom, ne vi­dim ni da je opo­zi­ci­ja po­seb­no za­in­te­re­so­va­na da se oni ra­ni­je de­se, sem jed­nog di­je­la opo­zi­ci­je ko­ji tra­ži iz­bo­re, ali mi se či­ni da i oni po­taj­no Bo­ga mo­le da se oni ne de­se pri­je 2020. go­di­ne jer bi do­ži­vje­li još je­dan u ni­zu po­li­tič­kih de­ba­ka­la, kao i na pret­hod­nim pred­sjed­nič­kim i lo­kal­nim iz­bo­ri­ma. Uosta­lom, mo­gu re­ći da su re­zul­ta­ti po­sled­njih iz­bo­ra odr­ža­nih u ovoj go­di­ni po­ka­za­li da je Cr­na Go­ra stal­no na evrop­skom i evro­a­tlant­skom pu­tu i da će u no­vim okol­no­sti­ma pot­pu­ne po­li­tič­ke sta­bil­no­sti dru­štva Vla­da Cr­ne Go­re ra­di­ti, u kon­ti­nu­i­te­tu, na is­pu­nje­nju eko­nom­ske agen­de i da ima ap­so­lut­no po­vje­re­nje gra­đa­na.
●Ka­ko ocje­nju­je­te po­lo­žaj Al­ba­na­ca u Cr­noj Go­ri da­nas, ima­ju­ći u vi­du broj­ne pri­mjed­be di­je­la al­ban­skih na­ci­o­nal­nih par­ti­ja da je sta­nje go­re ne­go pri­je de­set go­di­na?
– Po­dje­la u DPS-u 1997. go­di­ne i po­bje­da pro­gre­siv­nih i de­mo­krat­skih sna­ga pred­vo­đe­nih Mi­lom Đu­ka­no­vi­ćem do­ni­je­li su bo­lji­tak za sve gra­đa­ne Cr­ne Go­re, pa i za Al­ban­ce. Vlast u Cr­noj Go­ri u kon­ti­nu­te­tu vo­di ra­ču­na o po­što­va­nju uni­ver­zal­nih prin­ci­pa iz obla­sti ljud­skih pra­va i gra­đan­skih slo­bo­da, a po­seb­no u di­je­lu ma­njin­skih pra­va.
Na­i­me, Cr­na Go­ra je u svom Usta­vu ne­za­vi­sne dr­ža­ve pre­po­zna­la Al­ban­ce kao na­rod, a nji­hov je­zik kao slu­žbe­ni je­zik i nor­mi­ra­la je nji­ho­va pra­va.
U in­sti­tu­ci­je si­ste­ma da­nas su in­kor­po­ri­ra­ni mla­di ško­lo­va­ni Al­ban­ci i naš po­lo­žaj je i u tom aspek­tu mno­go bo­lji ne­go ra­ni­jih go­di­na. Ta­ko­đe, da na­gla­sim – što je po me­ni ve­o­ma po­zi­tiv­no – da Vla­da Cr­ne Go­re ima sna­žnu po­dr­šku i od ne­ko­li­ko na­ci­o­nal­nih par­ti­ja i ko­a­li­ci­ja Al­ba­na­ca što je ta­ko­đe po­ka­za­telj da vlast u Cr­noj Go­ri pred­vo­đe­na DPS-om vo­di is­prav­nu po­li­ti­ku pre­ma svim gra­đa­ni­ma Cr­ne Go­re, bez ob­zi­ra na nji­ho­vu na­ci­o­nal­nu, vjer­sku, par­tij­sku ili dru­gu pri­pad­nost. Da­kle, evi­dent­ni su učin­ci vla­sti u prav­cu da se pra­va Al­ba­na­ca i dru­gih ma­njin­skih na­ro­da po­dig­nu na naj­vi­ši ni­vo ko­ji Evro­pa pre­po­zna­je kroz svo­je stan­dar­de.
Ali, na­rav­no da uvi­jek ima pro­sto­ra za una­pre­đi­va­nje pra­va i Al­ba­na­ca i svih gra­đa­na Cr­ne Go­re.
M.VE­ŠO­VIĆ

Mo­žda bu­de pri­če i o ga­ran­to­va­nim man­da­ti­ma

●Vje­ru­je­te li da će bi­ti ob­u­hva­će­no i pi­ta­nje za­htje­va Al­ban­ske ko­a­li­ci­je da se iz­mi­je­ni iz­bor­ni za­kon i Al­ban­ci­ma vra­te ga­ran­to­va­ni man­da­ti?
– Vje­ru­jem da će na­ši ko­a­li­ci­o­ni part­ne­ri iz Al­ban­ske ko­a­li­ci­je po­no­vo ak­tu­e­li­zo­va­ti i pi­ta­nje ta­ko­zva­nih ga­ran­to­va­nih man­da­ta na na­čin na ko­ji su ra­ni­je bi­li re­zer­vi­sa­ni u iz­bor­nim za­ko­ni­ma. Oče­ku­jem da će svi pred­stav­ni­ci par­ti­ja i ko­a­li­ci­ja ko­ji će uče­stvo­va­ti u ra­du rad­ne gru­pe otvo­ri­ti po­je­di­na pi­ta­nja.